Stvari Lagane

Rećićemo
Srećni smo, voljeni, ispunjeni,
zadovoljni sobom i svojim životom.
Govorićemo, a lagaćemo.
I možda će ONI misliti da jesmo postigli savršenstvo u svom životu.
A mi...mi ćemo lagati, ne njih...već sebe.
Jer, svi smo mi odlični glumci i dobro je ponekad znati glumiti, potrebno je.
Problem je samo kada to postane navika, kada čim se probudimo, stavimo svoju pozorišnu masku i ne skidamo je čitav dan.

I neka, budimo glumci, glumimo, ali nemojmo ljubav glumiti...nju pokušajmo da živimo.

"Čekaj me, i ja cu doći, samo me čekaj dugo... Čekaj me i kada žute kiše noći ispune tugom... Čekaj me i kada vrućine zapeku, i kada mećava briše, čekaj i kada druge niko ne bude čekao više... Čekaj i kada čekanje dojadi svakome koji čeka."

Konstantin Simonov

Na dan mog rođenja
Doplivaće vetar
I prosuće mi 365
Dana u lice

Možda ću se ja buniti
I možda mu neću dozvoliti
Da mi ostavi
Sve te dane

Ipak, ostaviće ih on
Ispred vrata
U divnom buketu
Uspomena i sećanja

napisano 28.4. tamo neke godine...iskopano sada...

Ako mi tvoja pesma u san zaluta
Neka tu i ostane
Ne otimaj je

Ta tvoja pesma osvojila je jednu
Svetlosnu igru smeha
I vešto skinula zavesu tuge
Na zidinama sumornog grada

Ako mi tvoja pesma u san zaluta
Neka tu i ostane

Ne budimo bol
Dok traje san

"Važno je, možda, i to da znamo: čovek je željen tek ako želi. I ako sebe celog damo, tek tada možemo biti celi. Saznaćemo tek ako kažemo reči iskrene, istovetne. I samo onda kad i mi tražimo, moći će neko i nas da sretne."

Miroslav Antić

"Lažne mi puteve pod noge poturaju...lažne mi reči u usta guraju...pun mi je život laži pune uši...do grla u strašnoj laži što me guši..."

Matija Bećković

On me je naučio da volim
Njemu sam rekla te dve
Čarobne reči

Tada sam celim bićem
Verovala u to što se
Zove ljubav

Posle njega naučila sam
Da ne volim, da ne osećam

I zato te molim da prećutiš
Nemoj mi reći reči te

"...više me ne voliš...kad se vraćam nisi budna...ne goriš...gasne nasa zvezda čudna...
lažna srebrna stvar...daleko putujem...vetar nudi neke rime...kupujem...pristaju uz tvoje ime...
dva-tri stiha na dan..."

Balašević

Ne, neću da plačem
rekla sam sebi
nikada više
neće moje suze
padati zbog tebe

Ali, ne mogu
iako više nemam suza
i znam
da nikada ti
ne bi plakao zbog mene

Plačem zbog
svih ovih godina
koje smo zajedno proveli
a koje tebi baš ništa
ne znače

I ne znam
koliko još ću moći
da gledam
tvoj bezbrižan
osmeh na licu

Zar je moguće
da si sve tako
brzo zaboravio
zar ništa više
nije ostalo od nas

"S tugom jednostavno treba umeti...Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama, samo se uporno moraš praviti da je ne primećuješ pa će se kad-tad okrenuti i otići, iako ti se u prvi mah čini da će zauvek cvileti kraj stola...I, pazi...Pokloniš li joj samo mrvicu pažnje neće se smiriti dok ti ne uvali čitavu korpu...I onda si gotov...Jer Tuga nikada ne zaboravlja lica galantnih mušterija...I nikad te više neće zaobići..."

Balašević

Ti,
koji si još juče slušao moje misli
i znao sve moje tajne i želje;

Ti mi sad okrećeš leđa
i ne poznaješ me više.

O tebi,
nisam znala ništa,
a činilo mi se da znam sve.

Sada me boli, jer gubim prijatelja,
a možda ga nikada nisam ni imala...

Posle njega
Ostala je u mome sećanju
Jedna nepoklonjena ruža
Nekoliko nežnih osmeha
I drage oči
Prozirne i plave
Kao dan

"...Ima nešto u tom što me nećeš...nesto čemu ni sam
ne znaš ime...sve što kažeš na šalu okrećeš...
a sve znači - ne zaboravi me..."

Duško Trifunović

Ništa nije ostalo
Posle nas

Samo nekoliko stihova
U kojima više nema rime
Reči su izgubile značaj
Pišem tek da sprečim
Da izgovorim tvoje ime

"Svako ima nekog koga više nema...da mu u životu kao Sunce sja...svako ima nekog koga više nema...k'o što tebe imam i što nemam ja..."

Bane Krstić

Pusti pogled, neka luta
neću ga na sebi.
Blagi osmeh oslobodi
ne šalji ga meni.

Usne tvoje nek' se miču
meni ne govori.
Nežne ruke neka lete
mene ne pokori.

"Pod mostom prolazi mnogo vode...a za njom i mnogo mnogo krvi...ali ispred nogu ljubavi...teče veliki beli potok...u vrtu bledog meseca...u kome se praznuje
svaki dan...taj potok peva uspavljujući...bledi mesec moja je svest u kojoj se kreće jedno plavo sunce...a to sunce to su tvoje oči."

Žak Prever

Koliko dugo da čekam
Jedan osmeh sa lica tvog
I dragu reč
Sa usana tvojih?

Da li ću ikada osetiti
Tvoj pogled na licu svom
I nežan dodir
Ruku tvojih?

Hocu li nekada moći
Srce tvoje da dotaknem
I čujem šapat
Duše tvoje?

...davno napisano...ne znam zasto baš sada reših da postavim...ali eto...valjda će neko i u ovoj pesmi pronaći nešto..."svoje"

"Ostaj nedostižna, nema i daleka...jer je san o sreći više nego sreća...budi bespovratna, kao mladost...
neka tvoja sen i eho budu sve sto seća."

Jovan Dučić